Šta je osipanje učenika iz obrazovnog sistema?

Iako ne postoji opšte prihvaćena i jedinstvena definicija osipanja pod osipanjem učenika podrazumevamo one učenike koji su prekinuli svoje školovanje pre dobijanja odgovarajuće diplome ili svedočanstva. Osipanje učenika ne podrazumeva:
• smanjenje broja učenika usled demografskog pada stanovništva,
• premeštanje učenika u drugu školu,
• druge razloge zbog kojih učenik napušta određenu školu ali nastavlja svoje školovanje.

Šta je rano napuštanje školovanja (RNŠ)?
Iako strateški i zakonski okvir u Srbiji ne prepoznaje ovaj termin, važno je znati šta znači budući da ga koriste mnoge evropske zemlje u okviru svojih sektorskih politika. Po definiciji prihvaćenoj u Evropskoj uniji, RNŠ se odnosi na osobe uzrasta od 18 do 24 godine koje su stekle samo niže srednje obrazovanje
(manje od dve godine srednjoškolskog obrazovanja) ili ispod tog nivoa
obrazovanja i koje više ne učestvuju u procesima obrazovanja ili obuka. Ova definicija je važna jer upućuje na povezanost između osipanja i visoke stope nezaposlenosti.
Kakav je odnos između osipanja učenika i RNŠ?
Osipanje učenika je fenomen koji prethodi RNŠ, jer posledice osipanja učenika u prethodnom periodu dovele su do toga da osobe u uzrastu od 18 do 24 godine ne učestvuju ni u kakvim procesima obrazovanja i obuka.

Kako se možemo boriti protiv osipanja učenika?
Protiv osipanja učenika možemo se boriti merama prevencije, intervencije i kompenzacije. Mere prevencije nastoje da do rizika od osipanja uopšte ne
dođe, mere intervencije se bave načinima i pristupom učeniku pod vi
sokim rizikom da napusti školu, a mere kompenzacije podrazumevaju
one mere kojima se, po povratku u sistem obrazovanja, utiče na učenika
koji je prerano izašao iz obrazovnog sistema, ne stekavši kvalifikacije,

Posledice osipanja i RNŠ su višestruke, kako za pojedinca tako i za društvo u celini.
Brojne studije pokazuju da osobe koje prekinu školovanje pre sticanja srednjoškolske diplome teže nalaze posao, češće pribegavaju kriminalu i lakše upadaju u „začarani krug“ socijalne isključenosti. Učenici koji dolaze iz siromašnijih sredina i porodica češće napuštaju školovanje čime smanjuju šanse da sebi obezbede bolje uslove za život. Odluka o prekidu školovanja je opasna, pogotovo u postindustrijskom društvu koje zahteva najmanje srednjoškolsku diplomu za nadmetanje na tržištu rada. Statistike pokazuju da osobe bez srednjoškolskog obrazovanja teško mogu da zarade dovoljno za vlastito izdržavanje, imaju trostruko veću mogućnost da budu nezaposlene i dvostruko veće izglede da se nađu ispod granice kojom se definiše siromaštvo.
Sprečavanje osipanja i ranog napuštanja školovanja igra ključnu ulogu u dostizanju pozitivnih novčanih i nenovčanih, privatnih i javnih koristi, kao i do povećanja društvene kohezivnosti.
Faktori koji utiču na osipanje

Na učenika mogu delovati različiti faktori rizika od osipanja.

Nizak socioekonomski status je faktor rizika koji sa sobom povlači delovanje mnogih drugih faktora rizika. Kao što je već rečeno, učenik koji dolazi iz siromašnije sredine može imati niz teškoća u učenju zbog nedovoljno stimulativne sredine u kojoj se razvija i uči, a pored toga sebi ne može da obezbedi elementarne uslove za učenje. Ovi učenici često su primorani da počnu da rade pre završetka škole. Roditelji iz porodica niskog socioekonomskog statusa ne shvataju da ulaganje i jaka vera u obrazovanje može da predstavlja korak ka izlasku iz siromaštva, jer često primorani
da rešavaju egzistencijalne potrebe ne mogu da planiraju dalju budućnost.
Takođe, migracije i rani ulazak učenika u svet rada jesu faktori koji dopri
nose osipanju učenika iz veoma siromašnih porodica.
Kao jedan od važnih faktora rizika jeste izostajanje sa časova
(apsentizam). Osipanje se retko dešava iznenada već učestalo izostaja
nje učenika može predstavljati „signalnu lampicu“ da do osipanja ubrzo
može doći.
Takođe, rizik od osipanja učenika značajno se uvećava ako učenik
nije prihvaćen u društvu vršnjaka, ako se u školi ne oseća dobro, ako
ima niska postignuća i, shodno tome, nisko uverenje u svoje sposobnosti da u školi postigne uspeh i slično.
Različiti problemi u ponašanju, posebno u srednjoj školi, udru-
ženi sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, doživljenom traumom,
maloletničkom trudnoćom, mogu predstavljati okidač za napuštanje
školovanja.
Mnogi učenici srednjih škola napustili su školu zato što nisu imali
sredstava za prevoz do škole koji može biti skup u slučajevima u kojima
je potrebno da se duže putuje do srednje škole, a opština nije obavezna
da pomogne učeniku u ovom slučaju jer srednja škola i dalje nije obave
zna.

Najčešći uzroci osipanja prema faktorima delovanja

Okvir za sprečavanje osipanja

UNICEF u Srbiji i COP su osmislili konceptualni okvir za sprečavanje osipanja učenika, koji je relativno lak za primenu jer se oslanja na postojeće ljudske resurse u školi, donete zakonske norme i ne zahteva dodatna finansijska ulaganja. Dodatna vrednost je što je „prenosiv“ na druge škole, te može da postane deo nacionalne strategije za sprečavanje osipanja učenika, a može biti i na
dograđen sistematskim uključivanjem relevantnih institucija i organizacija na nivou lokalne zajednice, odnosno vrlo je pogodan da bude deo školskih aktivnosti u koordinisanom odgovoru cele lokalne zajednice na probleme osipanja.

Skica konceptualnog okvira za sprečavanje osipanja

Važna prednost je i što je okvir istovremeno usmeren i na pružanje podrške pojedinačnom učeniku, koji je prepoznat kao učenik pod rizikom od osipanja, i na celu školu.

Školski tim za sprečavanje osipanja – aktivnosti i odgovornosti

Na pitanje ko u školi treba da se bavi sprečavanjem osipanja, najkraći odgovor je – svi zaposleni u školi. Međutim, da bi se bilo koje aktivnosti sprovodile, neophodno je da se zna ko su odgovorne osobe u školi za sprovođenje tih aktivnosti.Oformili smo tim od pet osoba (direktor, nastavnici, stručni saradnici).

Glavni zadatak tima za sprečavanje osipanja učenika je koordinacija, a ukoliko je obezbeđen najvažniji uslov – da je cela škola posvećena sprečavanju osipanja, koordinaciju može da obavlja samo jedna osoba.
Ovaj tim, ili osoba, svojim radom treba da obuhvati sve postojeće inicijative i aktivnosti, kao i da usko sarađuje sa svim već postojećim strukturama u školi. U sprečavanje osipanja đaka mora biti uključen ceo kolektiv.

Aktivnosti na nivou cele škole

Škola je angažovana na dodatnim merama prevencije i intervencije koje su usmerene ne samo ka učenicima koji su u riziku od osipanja već ka svim učenicima.

Ako se kontinuirano i na pravi način sprovode, preporučene mere i aktivnosti uticaće pozitivno na sve učenike u školi, a ne samo na učenike
pod rizikom od osipanja.

Ključni elementi aktivnosti na nivou cele škole su:
1. Uključivanje roditelja
2. Podrška vršnjaka
3. Dopunska nastava

Kroz sprovođenje aktivnosti u cilju uključivanja roditelja, obezbeđivanja uslova za vršnjačku podršku i prilagođavanja dopunske nastave potrebama učenika, ogleda se nastojanje škole da uspostavi i neguje uspešnu i održivu saradnju sa svim relevantnim akterima uključujući ih u svakodnevnu praksu i život škole. Na ovaj način škola unapređuje svoj etos, menja svoju klimu tako da se svi u njoj osećaju bolje – kako nastavnici tako i učenici i njihovi roditelji.

Aktivnosti na nivou cele škole treba osmisliti i planirati tako da pozitivno utiču na angažovanje i motivaciju svih učenika. Potencijalni rezultati ovih aktivnosti mogu uvećati učenikovu volju za učenjem, promeniti njegovu percepciju o sopstvenim mogućnostima za napredovanje i postizanje visokog akademskog uspeha, mogu mu i odškrinuti vrata za nastavak školovanja, ali i osnažiti, podstaći učenika da postane proaktivan prema učenju kao i u odnosima sa vršnjacima i nastavnicima.
Uspešno organizovanje i sprovođenje aktivnosti na nivou cele škole može posebno pozitivno da utiče na učenike u riziku od osipanja tako što adekvatnim institucionalnim odgovorom smanjuju mogućnost njihovog odustajanja od školovanja, što može biti vrlo značajno u potencijalno kriznim periodima „prelomnim“ situacijama kao što su prelazak na predmetnu nastavu ili tranzicija ka srednjoj školi.