Izborni nastavni predmet Informatika i računarstvo izučava se u VII i VIII razredu. U skladu sa sve većim uplivom informacionih tehnologija u sve sfere života, osnovni cilj predmeta je da se učenici osposobe za samostalno korišćenje računara za rešavanje različitih problema i izvršavanje različitih poslova iz svakodnevnog života. Pod tim se podrazumeva upoznavanje učenika sa primenom računara u različitim oblastima ljudske delatnosti, razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu radi pojednostavljivanja i lakšeg izvođenja određenih poslova, podsticanje kreativnog rada na računaru i osposobljavanje za dalje samostalno učenje i nadgradnju znanja u skladu sa afinitetima. Imajući u vidu da postoje različiti stepeni predznanja kod učenika, kao i stilovi učenja i brzine napredovanja, pri realizaciji nastavnih jedinica poštuju se ove različitosti, tako da svako može napredovati sopstvenim tempom i dobiti nove informacije u odnosu na predznanje. Godišnji fond časova ovog predmeta je 36, odnosno 34 časova u VIII razredu, a nastava se može realizovati kroz pojedinačne časove tj. jedan čas nedeljno ili kroz časove u bloku. Programski sadržaji ostvaruju se prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru potencirajući aktivno učešće učenika na času, a rad na računaru se organizuje po principu „jedan učenik-jedan računar“. U okviru predmeta odvija se i dodatna nastava, organizuju se i učestvuje se na takmičenjima na kojima učenici naše škole redovno ostvaruju izuzetno dobre rezultate. Ukoliko postoje zainteresovani učenici formiraju se i sekcije.

Opremljenost kabineta za informatiku

Informatički kabinet škole ispunjava sve tehničke uslove za kompletnu realizaciju svih nastavnih sadržaja predviđenih nastavnim programom. Naime, u učionici se nalazi 15 računara koji obezbeđuju rad za 28 učenika. Svaki učenik grupe ima svoje mesto na kom može samostalno raditi ili u paru. Za učenike su, pored osnovne opreme (monitor, miš i tastatura), obezbeđeni i mikrofon i zvučnici za izvođenje nastavnih sadržaja koji se tiču obrade zvuka, filma i animacija. Kabinet poseduje štampač i skener, kao i najnovije verzije softvera i internet vezu.

Prezentacija predmeta Informatika i računarstvo – rad učenica VI5 Eme Galić, Nataše Pejić i Milice Ćirović

Digitalna škola – opremljenost kabineta za informatiku

Konkursni rad učenika Ivana Bodiroge

Rad u Preziju učenice Sofije Ćurčić

Nastavne teme

VII razred: Internet, obrada zvuka, obrada video zapisa, izrada prezentacija, izborni moduli

VIII razred: tabelarni proračuni (Microsoft Excel), izborni moduli, izrada samostalnog projekta

Nastavni sadržaji

Nastavni sadržaji predmeta Informatika i računarstvo su raspoređeni u takve celine po razredima da stvaraju uslove za sve samostalniji rad učenika kako se dolazi do kraja izučavanja ovog predmeta. Nastavnik, u osmom razredu, potpuno preuzima ulogu mentora, osobe koja pomaže, ukazuje na greške, upućuje učenike na izvore znanja, savetuje ih u njihovom samostalnom radu.

U okviru teme Internet u sedmom razredu obrađuju se pojmovi diskusije, komentara na Internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na Internetu. Takođe se razjašnjava pojam autorskih prava.

Kod teme Obrada zvuka učenicima se predstavljaju formati zvučnih zapisa, demonstrira se rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo…). Posebnu pažnju posvećuje se celinama kao što su: konverzija između različitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od već postojećih muzičkih numera). Pri realizaciji ove teme učenici će izraditi više samostalnih audio zapisa u obliku radijskih reklama, najava, drama i sl.

Za realizaciju teme Obrada video zapisa koristi se program WindowsMovieMaker. Učenici treba da ovladaju osnovnim alatima za odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video sekvence primenjuju se vizuelniefekti, dodajezvuk i tekst. Pri realizaciji ove teme učenici će izraditi više samostalnih filmova.

Izrada prezentacija je tema koja se oslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog, šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu. Da bi se učenici obučili da izrađuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obučiti ih da mogu da pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je prvo napraviti pregled koliko sadržaja su učenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki učenici nisu pohađali predmet u svim ranijim razredima, neki neophodni delovi u vezi sa obradom teksta, grafike i animacije se ponavljaju. Sledeća etapa u obradi ove teme jedefinisanje pojma prezentacije i upoznavanje sa njenom tipičnom strukturom kroz prikazivanje dobro urađenih primera. Učenici seupoznaju sa karakteristikama uspešne prezentacije i preporukamaprilikom samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, količine teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadražaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu. Nakon toga predstavlja se radno okruženje programa Power Point i pristupa izradi više samostalnih prezentacija.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost učenicima da se bave programiranjem ili crtanjem i grafičkim dizajnom u zavisnosti od afiniteta.

U osmom razredu u okviru teme Tabelarni proračuni obrađuje se program Microsoft Excel i i to rad sa radnim sveskama i listovima, kolonama, redovima, ćelijama, rad sa formulama i ugrađenim funkcijama, grafičkim oblektima i grafikonima.

Pri realizaciji nastavne teme Izborni moduli učenici mogu nastaviti da se bave programiranjem ili mogu izabrati oblast Prezentacije na mreži. U okviru ove oblasti učenici će ovladati osnovama HTML jezika i izradiće više Internet prezentacija

Teme za Izradu samostalnog projekta su deo sadržajanekog predmeta koji se izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj se postavlja izrada projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do 3 učenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog učenika jasno su definisani zadaci i celine koje treba samostalno da uradi.

Programski sadržaji kroz sve četiri godine izučavanja ovog predmeta ostvaruju se prvenstveno kroz mnoštvo vežbi i primera i naravno, uz praktičan rad na računaru i uz aktivno učešće učenika na času.

Dodatna nastava i takmičenja

U okviru predmeta realizuje se i dadatna nastava u okviru koje se detaljno obrađuje oblast programiranja. Učenici naše škole postižu izuzetne reuzultate na opštinskim, okružnim, pokrajinskim i republičkim tj državnim takmičenjima osvajajući I, II i III mesta, a učesnici smo i Srpske informatičke olimpijade 2008. godine, 2017. i 2018, kao najvišeg ranga takmičenja na državnom nivou, koje zapravo predstavlja pripremu za međunarodna takmičenja. Mnogi naši bivši učenici sada pohađaju ili su već završili školovanje u okviru specijalnih odeljenja Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.

Predmetni nastavnik – Jelena Avramović

Obrazovanje za demokratiju i građansko društvo

Cilj predmeta građansko vaspitanje je da učenici steknu saznanja, razviju veštine, formiraju stavove i usvoje vrednosti potrebne zaodgovorno i aktivno učestvovanje u životu zajednice kojoj pripadaju.

Saznanja:

– upoznavanje sa Konvencijom o pravima deteta

– upoznavanje sa konceptima prava i odgovornosti (obaveze)

– upoznavanje sa školskim pravilima i procedurama

– upoznavanje sa demokratskim načinima odlučivanja

– upoznavanje prava i odgovornosti svih građana na nivou zajednice kojoj pripadaju

– razumevanje značenja ključnih pojmova koji se odnose na građanina, državu i vlast

– razumevanje volonterskog pokreta i značaja volonterskih akcija

– upoznavanje sa institucijom Učeničkog parlamenta, njegovom ulogom i značajem u školi

– razumevanje značaj aktivnog uključivanja u život škole i lokalne zajednice

– upoznavanje sa uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu

– upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem međunarodnih organizacija koje se u svom radu bave unapređivanjem položaja dece

– razumevanje mesta, uloge i odgovornosti države, društva, porodice i deteta u unapređivanju položaja dece u jednom društvu

– razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu, sa posebnim osvretem na ulogu u kreiranju slike deteta u društvu

Veštine:

– razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradničko ponašanje,

– razvijanje veština argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja

– obučavanje tehnikama timskog rada;

– razvijanje sposobnosti kritičkog prosuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja

– razvijanje veština za aktivno učešće u životu škole i za unapređivanje uslova školskog života

– razvijanje veština za aktivno učešće u životu lokalne zajednice i za unapređivanje uslova života zajednice

– razvijanje veština koje su od značaja za aktivnu ulogu u unapređivanju položaja dece u društvu

– unapređivanje veština kritičkog razmatranja informacija dobijenih putem različitih medija

Stavovi:

– razvijanje i negovanje vrednosti kao što su: humanizam, tolerancija, uvažavanja različitosti, nediskriminacija, odgovornost, pravednost, saradnja, aktivizam

– razumevanje koncepta univerzalnosti prava deteta i ljudskih prava

– podsticanje učenika da se angažuju u različitim inicijativama i akcijama

– razumevanje značaja inicijative za postizanje promena u društvenoj zajednici

– podsticanje razvoja kritičkog odnosa prema pojavama zloupotrebe prava deteta

– razvijanje proaktivnog stava kod dece od značaja za njihovu aktivnu ulogu u unapređivanju položaja dece u društvu

Način i metod rada

Realizacija programa zasniva se na korišćenju interaktivnih metoda – kooperativnirad nastavnik – učenici, kooperativni rad u malim grupama, timski rad, tehnika “mozgalica”, grupna diskusija, simulacija i igranje uloga, i istraživačkih metoda rada, diskusija, argumentovanje, debata, analiza slučaja, poređenje i pokretanje inicijative.

Sadržaj po razredima

Peti razred

Fokus programa građanskog vaspitanja u petom razredu ješkola i učešće učenika u školskom životu.

Teme:

1) Upoznavanje sa osnovnim elementima programa: Konvencija o pravima deteta, odnos prava i odgovornosti, timski rad

2) Sagledavanje uslova školskog života (uočavanje problema koji zahtevaju hitno rešavanje)

3) Izbor problema na kome će se raditi

4) Sakupljanje podataka o izabranom problemu

5) Aktivizam i participacija – izrada plana akcije za rešavanje datog problema

Šesti razred

Fokus programa građanskog vaspitanja u šestom razredu usmeren je na lokalnu sredinu i učešće učenika u aktivnostima od značaja za život zajednice u kojoj žive.

Teme:

1) Upoznavanje sa osnovnim elementima programa: građanin, demokratija, vlast, mere vlasti

2) Uočavanje problema u zajednici

3) Izbor problema na kome će se raditi

4) Sakupljanje podataka o izabranom problemu

5) Izrada studije – predlog mera i aktivnosti za rešavanje datog problema

U skladu sa njihovim interesovanjima, u okviru ovih koraka učenicima se nudi mogućnost da se bave temama kao što su bolesti zavisnosti, rizici i opasnosti, uticaj vršnjaka.

Sedmi razred

Sadržaji u sedmom razredu usmereni su na usvajanjekoncepta ljudkih prava i razumevanje značenja ključnih pojmova koji se odnose na građanina, državu i vlast;

Teme:

1) Građanin: istorijski razvoj građanskih prava i sloboda, karakteristike odgovornog i aktivnog građanina, mesto i uloga deteta kao građanina u društvu, načini razvijanja građanske odgovornosti, volonterski pokret i volonterske akcije;

2) Država i vlast: obeležja države, vrste i nivoi vlasti, neophodnost postojanja i ograničenje vlasti;

3) Učenički parlament i inicijativa: šta je učenički parlament, podsticanje učenika da se angažuju u različitim inicijativama i akcijama.

Osmi razred

Sticanje znanja o uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu i upoznavanje sa ulogom medija u kreiranju slike deteta u društvu.

Teme:

1) Deca u savremenom svetu: Položaj deteta u društvu – mesto, uloga i odgovornost države, društva, porodice; Činioci koji utiču na ostvarenost dečijih prava; Položaj dece u Srbiji; Kompetencije dece značajne za uključivanje u aktivnosti koje doprinose poboljšanju položaja dece u društvu; Aktivnosti za unapređivanje položaja dece u Srbiji;

2) Mediji u savremenom svetu: Uloga medija u životu ljudi; Mediji kao izvor informacija i dezinformacija; Mediji i prava deteta; Uloga medija u obrazovanju dece.

Ocenjivanje:

Opisno – opisuje se angažovanje učenika u radu: učešće u diskusijama, debatama, doprinos timskom i radu u grupi, iznošenje i argumentovanje mišljenja, stavova, aktivan doprinos u izvođenju zajedničkih zaključaka.

Zaključna ocena: ističe se, dobar, zadovoljava.

Kriterijumi: angažovanje u radu, redovnost pohađanje nastave, poštovanje dogovorenih pravila (poslednja dva su preduslov prvom).

Predmetni nastavnik – Dragica Miražić Nemet

Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život.

Učenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se hrišćansko viđenje života i postojanja sveta izlaže u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da ono obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje.

Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života – odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom.

Zadaci nastave veronauke su da kod učenika:

razvije odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj ličnosti u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao ikoni Božijoj

razvije sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu s prirodom koja nas okružuje i drugo;

izgradi sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);

pomogne u odgovornom oblikovanju zajedničkog života s drugima, uspostavljanjem ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, u ostvarenju susreta sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom, s prirodom, i s Bogom;

izgradi uverenje da su svet i sve što je u njemu stvoreni za večnost, da su svi stvoreni da budu pričasnici večnog života, ali da se to može ostvariti samo ako čovek svoju slobodu kao dar Božiji izražava kao zajedništvo sa Bogom i drugim ljudima.

Veronauka se realizuje uporedo sa rasporedom časova redovne nastave, i to jedan čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje, od toga oko 20 časova za učenje novog gradiva, a oko 16 časova za utvrđivanje i vežbanje.

Predmetni nastavnik – Maleš Tatjana